Реч стручњака

Логопедски рад заснован је на правовременом усвајању језика и стимулисању развоја говора, као и  развијање способности социјалне комуникације  деце са говорно-језичким сметњама.

Рад са логопедом/дефектологом обухвата:
– Саветодавно-консултативни рад са родитељима.
– Оспособљавање детета да слуша и разуме говор других особа.
– Подстицање детета да на разумљив, јасан и прихватљив начин изражава своје мисли, осећања, жеље, доживљаје и запажања.
– Подстицање когнитивног развоја.

– Развијање алтернативних и аугментатвних облика комуникакиције
– Развијање правилне артикулације, неговање културе говора.
– Развијање социјалне комуникативности и емоционалне стабилности код детета.
Циљеви и задаци логопедског рада

Циљеви и задаци логопедског рада су да се отклоне говорни поремећаји који отежавају вербалну комуникацију, као и потпомагање говорно-језичког развоја, када је исти испод нивоа и стандарда за одговарајући узраст д‌етета.
Васпитно образовни задаци логопеда су:
• развијање говорно-језичке способности до одговарајућег нивоа које ће у границама психофизичких могућности ученика омогућити оставривање циљева и задатака васпитања и образовања;
• да се помоћу говора ученици социјализују и оспособљавају за свакодневни живот и рад;
• да се отклоне блажи и тежи облици говорних поремећаја који представљају сметњу у успешној говорној комуникацији у школи и ван ње;
• да се пружи непосредна помоћ породици и допринесе разумевању проблема и правилном односу према д‌етету.
• подршка ученицима са посебним образовним потребама ( организовање ИОП-а, израда посебног плана и програма тј. индивидуалног програма за појединог ученика, саветовање и помоћ у раду са учитељима, наставницима и стручним сарадницима) .

Организација логопедсог рада у нашој школи

Ученици долазе на логопедски третман обавезно 2-3 пута недељно, по 30 минута. Рехабилитацијски третман спроводи се индивидуално. Ученици се упућују код логопеда од стране учитељица, васпитачица, предметних наставника или родитеља.

Евалуација се спроводи на полугодишту и крају школске године с обзиром на усмереност третмана на различита говорно-језичка подручја.

Ана Богдановић, дефектолог-логопед

Некада људи долазе код психолога са очекивањем да ће им он дати готово решење за његов проблем. Али, психолог не даје готова решења, не преписује лекове већ користи живу реч.

У тиму са логопедима и дефектолозима психолог прати напредовање детета кроз читаво школовање.

Кроз психодијагностичку процену психолог прикупља податке о детету, његовом понашању, особинама личности, интелектуалним способностима. Ови подаци се користе да би се одабрао адекватан третман и унапредио квалитет живота сваког ученика.

Психолог у највећој мери реализује послове у оквиру:

Пријема ученика у школу – сакупљање документације и упознавање родитеља са школом.

Праћење напредовања ученика- примењујује психолошке тестове и опсервацију и тако врши процену актуелног нивоа функционисања детета, утврђује снаге и слабости и предлаже терапијске интервенције.

Индивидуални и групни рад са ученицима- Децу и младе са сметњама и инвалидитетом психолог подстиче да што више овладају сопственим способностима, помаже у изграђивању њихове комуникацијске и емоционалне отворености, изграђивању самопоштовања, одговорности и што веће самосталности. Мотивише ученике да разговарају о свом свакодневном животу, својим осећањима и размишљањима (средње образовање).

Овај рад укључује и родитеље, односно целу породицу, као контекст у коме се дете развија и чији је део. Кроз индивидуалне и групне разговоре укључује родитеље у терапијски процес. Понекад је потребна једна консултација како би се разјасниле сумње и добили одговори на питања о дететовом развоју, о начинима васпитавања и реаговања на нека дететова понашања. Неке теме и питања захтевају више сусрета.

Када родитељи разреше неке дилеме и сумње и помешана осећања размене са неким, када се осете подржаним они опуштеније улазе у интеракцију са својим дететом.

Психолог интензивно сарађује са наставницима, учествује у раду стручних органа школе и остварује сарадњу и комуникацију са просветним, социјалним, дравственим институцијама, невладиним организацијама, удружењима родитеља и свима онима који могу да допринесу развоју ученика и школе уопште. 

Наведене послове психолог обавља континуирано, пратећи савремене токове своје и сродних струка.

Разумети дете је најважнији посао свакога од нас!

 Љиљана Марић, психолог школе

 

Важна је због сензорних интеграција а то је неуробиолошки процес пријема, обраде и реаговања на информациј које долазе из: слуха,вида мириса, додира или кретања.

Какво је понашање деце са потешкоћма у сензорном интегрисању?

Код такве деце имамо често промену расположења, узнемирена су или раздражљива. Код деце која имају потешкоћу у обради аудитивног стимулуса, приликом слушања музике могу да реагују тако што покривају рукама уши, јер осећају нелагодност због преосетљивости на звук или може да буде супротно  да  дете појачава музику услед недеовољне осетљивости.

Потешкоће у сензорном процесирању могу се јавити од раног  узраста.

Беба може бити раздражљива током купања, пресвлчења. Код старије деце може доћи до избегавања одређених текстура, не трпе прљавштину на рукама, радо ходају на прстима. Јавља се неусклађеност покрета,тешкоће у координацији, губе равнотежу при ходу, често падају па за њих кажу да су неспретни, трапави. Одлазак код фризера такође, зна да буде „ноћна мора“.

То касније доводи до потешкоћа у одржавању пажње, тешкоће у читању и писању, рачунању, кашњење у говору и кашњењу у финој моторици.

Код ове деце која имају потешкоће у сензорном процесирању честе су промене расположења, узнемирена су, лако раздражљива.

Шта је циљ терапије?

Терапија побољшава сензорно процесирање, побољшава самопоуздање, саморегулацију што све утиче на боље свакодневно функционисање  у свакодневном животу детета. Терапија се изводи кроз игру где дете бива изложено  вестибуларним, проприоцептивним, вестибуларним, аудитивним и тактилним надражајима.

У сензорним собама раде дефектолози, сензорни терапеути који су посебно обучени за рад са децом који у понашању имају наведене потешкоће, терапеут приступа детету кроз игру и терапијске интервенције у опремљеним сензорним собaма.

Циљ третмана је да помогнемо детету да самостално регулише сензорне надражаје које добија из свог тела и околине и на тај начин самостално  функционише у свакодневним активностима, у школи, кући или на неком игралишту.

Весна Марковић-Чегањац, сензорни интегратор-дефектолог