uredn1ks@jta

Пројекат „Хoризoнтaлнo учeњe, рaзмeнa знaњa и пoдршкa нaстaвницимa из шкoлa зa oбрaзoвaњe учeникa сa смeтњaмa у рaзвojу зa рaзвoj мeтoдa и приступa зa рeaлизaциjу нaстaвe дeци сa смeтњaмa у рaзвojу у дигитaлнoм oкружeњу“

Стручно усавршавање запослених /

Пројекат „Хoризoнтaлнo учeњe, рaзмeнa знaњa и пoдршкa нaстaвницимa из шкoлa зa oбрaзoвaњe учeникa сa смeтњaмa у рaзвojу зa рaзвoj мeтoдa и приступa зa рeaлизaциjу нaстaвe дeци сa смeтњaмa у рaзвojу у дигитaлнoм oкружeњу“ одобрен је  од стране МПНТР и  наша школа је међу 12 школа које су изабране да учествују у овом значајном пројекту.

Носилац пројектних активности је Основна школа „др Драган Херцог“, Београд, а пројекат реализују у партнерству Министарство просвете, науке и технолошког развоја и УНИЦЕФ у периоду август 2021 – јануар 2022. године.

Циљ пројекта је да се унапреди учење у дигиталном окружењу за ученике са сметњама у развоју кроз различите моделе хоризонталног учења и колаборативне наставе.

Главне активности планиране пројектом су:

– Организација професионалне заједнице учења на основу потреба изабраних наставника школа за менторском подршком у области планирања и реализације наставе у онлајн окружењу; планирање, припрема и реализација часова кроз заједничке активности изабраних наставника и наставника ОШ „Др Драган Херцог“ и рефлексија у односу на одржани час); подршка у ревидирању индивидуалних образовних планова у контексту учења у онлајн окружењу и уз примену дигиталних алата и онлајн платформи

-Развијање „онлајн библиотеке дигиталних садржаја“ за рад са ученицима са сметњама у развоју

-Селекција и објављивање продуката заједничког рада и примера добре праксе учења на даљину

Планирано је да се из сваке школе у пројектне активности непосредно укључи по пет наставника/наставница, као и да се током пројекта унапреди образовна подршка за око 250 ученика/ученица из изабраних школа.

Из наше школе то су:

Ивана Митровић, дефектолог-олигофренолог; Александар Николић, дефектолог-олигофренолог; Милица Урошевић, дефектолог-олигофренолог; Ана Богдановић, логопед; Ана Секулић, специјалиста струковни инжењер технологије.

Пројекат је у току.

Зашто је сензорна соба важна?

Реч стручњака /

Важна је због сензорних интеграција а то је неуробиолошки процес пријема, обраде и реаговања на информациј које долазе из: слуха,вида мириса, додира или кретања.

Какво је понашање деце са потешкоћма у сензорном интегрисању?

Код такве деце имамо често промену расположења, узнемирена су или раздражљива. Код деце која имају потешкоћу у обради аудитивног стимулуса, приликом слушања музике могу да реагују тако што покривају рукама уши, јер осећају нелагодност због преосетљивости на звук или може да буде супротно  да  дете појачава музику услед недеовољне осетљивости.

Потешкоће у сензорном процесирању могу се јавити од раног  узраста.

Беба може бити раздражљива током купања, пресвлчења. Код старије деце може доћи до избегавања одређених текстура, не трпе прљавштину на рукама, радо ходају на прстима. Јавља се неусклађеност покрета,тешкоће у координацији, губе равнотежу при ходу, често падају па за њих кажу да су неспретни, трапави. Одлазак код фризера такође, зна да буде „ноћна мора“.

То касније доводи до потешкоћа у одржавању пажње, тешкоће у читању и писању, рачунању, кашњење у говору и кашњењу у финој моторици.

Код ове деце која имају потешкоће у сензорном процесирању честе су промене расположења, узнемирена су, лако раздражљива.

Шта је циљ терапије?

Терапија побољшава сензорно процесирање, побољшава самопоуздање, саморегулацију што све утиче на боље свакодневно функционисање  у свакодневном животу детета. Терапија се изводи кроз игру где дете бива изложено  вестибуларним, проприоцептивним, вестибуларним, аудитивним и тактилним надражајима.

У сензорним собама раде дефектолози, сензорни терапеути који су посебно обучени за рад са децом који у понашању имају наведене потешкоће, терапеут приступа детету кроз игру и терапијске интервенције у опремљеним сензорним собaма.

Циљ третмана је да помогнемо детету да самостално регулише сензорне надражаје које добија из свог тела и околине и на тај начин самостално  функционише у свакодневним активностима, у школи, кући или на неком игралишту.

Весна Марковић-Чегањац, сензорни интегратор-дефектолог

Scroll to Top